четвртак, 03. јун 2010.

Sveta geometrija


Oživljavanje pradavne nauke

Ovo poglavlje je bila lekcija iz svete geometrije. Ne bi je uveo u ovu knjigu, da ne igra tako značajnu ulogu u novoj fizici koja se razotkriva. Nauka je otkrivanje geometrijskih i fraktalnih mustri u našem fizičkom svemiru, gravitacijskim i elektromagnetnim energetskim poljima Zemlje, strukturi atoma, te energetskim poljima ljudskog tela, a opisanih u svetoj geometriji.

POGLAVLJE 5

Na drugom kraju naučnog spektra savremene nauke obnavlja se pradavna nauka (znanje).Vekovima je bila pažljivo čuvana. Radi se više ili manje o formi umetnosti, koja se naziva 'Sveta geometrija'. Zašto sveta, odnosno šta je to sveto u vezi sa geometrijom? U školama duhovne mistike u prošlosti podučavalo se, kako Bog koristi svetu geometriju za kreiranje svemira. Sada znamo kako sveta geometrija sadrži mnoge misteriozne elemente, koji elegantno opisuju mnoge fenomene, kao što su rast biljaka, proporcije ljudskog tela, orbite planeta, svetlo, strukture kristala, muziku. Lista ide tako dalje i sve dalje.
U ovom ćemo poglavlju dati nekoliko primera.

Arhaično znanje svete geometrije se može pratiti unazad do egipatske civilizacije, no mogla bi biti nasledstvo civilizacije mitološke Atlantide, za šta ćemo pružiti dovoljno dokaza u ovoj knjizi za podržavanje takve tvrdnje. Sveta geometrija sadrži elemente, koji su osnova za shvatanje nove fizike etera, koju ćemo i upoznati u sledećem poglavlju.
Prilično iznanađujuće, sveta se geometrija pojavljuje i u mnogim krugovima žita, koji se pojavljuju u zadnja dve decenije širom sveta. Izgleda kako nas neko negde podučava vrednoj lekciji sa puno znaćenja. Neću ulaziti u detalje oko izvora krugova u žitu, tj. jesu li ili nisu vanzemaljski; lično mislim da jesu, no to (još) nije dokazano.
Po mom mišljenju znaćenje krugova žita je u tome što preko njih savremeni naučnici mogu primiti uputstva kojima bi mogli realizovati težnju ka boljem razumevanju geometrije u fizici uopšte i posebno u pogledu polja nulte tačke.
U davnim poučavanjima svete geometrije se verovalo, kako se svetost svega u svemiru, može opisati u terminima geometrijskih mustri koje dolaze od ruke Boga. Neverovatno kako se čini, moguće je ilustrovati sa mnogo primera, kako mnoštvo neočekivanih stvari sadrži skrivenu geometriju koja nije očigledna na prvi pogled.
Danas se veruje u korišćenje svete geometrije pri konstruisanju Velike piramide i mnogih drugih spomenika Egipčana. Egipčani su imali dve škole tajni; jedna se zvala levo oko Horus-a. Ta je škola podučavala ženske principe stvaranja, o ljubavi i milosti. Druga se škola zvala desno oko Horus-a i podučavala je inteligentne muške principe stvaranja; gde je sveta geometrija bila glavni predmet.
Sveta geometrija je ostavila traga i u drugim kulturama, kao što je gotička arhitektura evropskih crkava i katedrala, Panthenon u Atini, slike Leonarda Da Vinčija i Hindu klasični ples. Sveta geometrija je bila očuvana i u društvima Slobodnih masona (graditelja) u najvećoj tajnosti. (1)



Simbol Slobodnih masona

Simbol Slobodnih masona je uglomer i šestar drvodelja, dva jedina instrumenta potrebna u svetoj geometriji. Zlatno pravilo glasi - ako morate koristiti bilo koji drugi instrument osim gornja dva, onda to dokazuje, kako se radi o geometriji, no definitivno ne o svetoj!
Zahvaljujući ljudima poput Robert Lawlor, Bruce Rawles i Drunvalo Melchizedek, umeće svete geometrije se danas obnavlja, ali i enormnom uspehu knjige "Da Vinčijev kod - Da Vinci Code' Dan Brown-a, koja je postala vrlo popularna 2004, stvorivši svesnost u javnosti o važnom znanju, koje je bilo tajno očuvano tokom istorije.
Krenimo sada na brzi kurso toj svetoj formi umetnosti, gde ću vam na kraju pokazati neke začuđujuće stvari.

Cvet života
To je vrlo važna slika svete geometrije.


Mustra geneze

Naziva se mustra geneze. Moramo se prisetiti, kako sve što vidimo su samo dvo-dimenzionalne predstave, onog što su u stvari tro-dimenzinalne kugle!
Oslikano na slici ćete videti i heksagram formiran sa dva ekvivalentna trougla, što je jevrejski simbol poznat kao Davidova zvezda. Zvezda Davida na toj slici je u stvari tro-dimenzionalni tetrahedron ili isprepleteni tetrahedron. Formiran je od dve uslojene tro-strane piramide, jedna pokazuje prema gore a druga prema dolje. Ako tražite primer zvezdastog tetrahedrona, pogledajte naslovnu stranu knjige.
Sledeća priča o kreaciji, koja se podučavala u školi Tajni desnog oka Horusa, bila je ujedno i osnova Hermetičke tradicije (mudrosti Hermes Trismegistus-a ili egipatskog Toth-a). Ta je priča o stvaranju takođe najverovatnije poznata i krugovima Slobodnih graditelja.
U početku je univerzalni um Boga kreirao iz totalne praznine ili ništavnosti, iz fokalne tačke božje svesnosti jednu centralnu kuglu. Prva je kugla bila svugde oko Boga prvog dana stvaranja. Drugog dana je Bog stvorio drugu kuglu, sa centrom izmeštenim bilo gde na površini prve kugle. Presek dvaju kugli naziva se Vesica Pisces:




Vesica Pisces



Simbol Hrišćanstva


Jeste li ikada videli gornji simbol? Često ih vidite kao nalepnice branika na automobilima; simbol je verovatno izveden iz Vesica Pisce.
Biblija spominje, kako je Bog kreirao svetlo drugog dana, a Vesica Pisces, kako ćemo na kraju poglavlja objasniti, se sada smatra geometrijom fotona - stanje svetla kao čestice!
Stvaranje Boga se nastavilo kroz 7 dana, i svaki put se centar sledeće kugle projektovao na površini prethodne kugle. Ako prebrojimo kugle u mustri Geneze, dobićemo broj 7, tačno broj dana, koliko je Bogu trebalo za kreiranje sveta, kako je to spomenuto u prvoj knjizi Biblije, Genezi.
Zato se takva mustra naziva mustrom geneze.
Ako nastavimo božju kreaciju na isti način, no samo nešto duže od 7 dana, dobićemo sledeću sliku:


Cvet života

Ova se slika naziva Cvet života; uočite dvostruki spoljašnji krug dodat slici; ta se slika pronalazi širom sveta i dekoriše pradavne zgrade i svete spomenike. Pronalazi se i u hramovima Egipta. Ni jedan simbol nije pronađen, koji se nastavlja u kreacijskom procesu nakon mustre Cveta života, pa je to razlog dodavanju spoljašnjih krugova. Nekako u davna vremena, pradavni su stanovnici hteli na neki način ograničiti mustru kreacije na Cvet života ili su možda hteli nešto sakriti?
Stoga da nastavimo puni radosti tu mustru stvaranja i pogledajmo šta se skriva u tri mustre, koje je otkrio Drunvalo Melchizedek. (2)
Dodajmo samo sledeću rundu spoljašnjih kugli. Ono što sada dobijamo se naziva Voće života, u kom sam obeležio značajne kugle, koje čine Voće života u crveno, kako bi se razlikovale od mustre, podsećajući vas, kako je ono što vidimo u stvari tro-dimenzionalna slika kugli:


Voće života


Voće života i krugovi u žitu

Voće života se sada naziva ženskom formom, jer samo sadrži kružne oblike, kugle, kao i žensko telo. Muški komplement se može konstruisati ako se koriste ravne crte za povezivanje svih centara svih kugli na toj slici. Rezultat je ono što se naziva Metatron kockom.

Metatron kocka

Metatron kocka je vrlo važna, jer sadrži krute geometrijske forme, koje su došle u fokus nove fizike etera, koju ćemo opisati u sledećem poglavlju!
Filozof Platon je opisao te forme, koje nalazimo u Metatron kocki 400 godina pre nove ere, pa se stoga i zovu kruta tela Platona. U stvari kruta tela Platona se mogu dva puta naći u Metatronu, manje verzije krutina se ponavljaju u unutrašnjih 7 kugli. Jedan od pet Platonovih krutina je dobro poznata kocka. Ako hoćete, sami pokušajte naći kocku u Metatron kocki. Pomoći ću vam ponešto u tome, evo je:

Kocka u Metatron kocki

Zelene kugle su vrhovi kocke. Jedan je skriven u pozadini od pogleda u 3 dimenzije.

Platon-ova kruta tela (krutini)
Pet krutina je dobilo ime Platonovim po grčkom filozofu Platonu, koji ih je prvi opisao 350 godina pre Hrista u svojoj knjizi Timaeus:



Tetrahedron, kocka, oktahedron, dodekahedron i ikozahedron

Sve te forme su u Metatron kocki, verovatno je potrebno nešto vremena za njihovo otkrivanje, no sigurno su sve tu. Platonova kruta tela imaju vrlo značajne karakteristike; kao prvo sva se savršeno uklapaju unutar kugle. Vrhovi tela su na površini kugle, koja ih obuhvata! Takođe se savršeno uklapaju jedno unutar drugih, a mogu se takođe savršeno ugnjezđivati. Sve forme se mogu udvojiti, odnosno mogu stvoriti suprotnu formu jedna iz druge. Kocka i oktahedron su na primer takve udvojene forme. Ako uzmemo središta stranica (lica) kocke i povežemo sve linije između tih središta, dobićemo oktahedron. Isti se proces može preokrenuti pri stvaranju kocke iz oktahedrona. Tetrahedron ima sam sebe za dvojnika. Dodekahedron i ikozahedrona su dvojnici. Svaka crta, površina (lica) i ugao u Platonovim formama su identične drugim crtama, površinama (licima) i uglovima unutar iste forme. Drugim rečima, Platonova kruta tela su ekstremno simetrična!

Drugi zagonetni simbol koji je izveden progresijom Cveta života, je Drvo života. Drvo života je centralni predmet istraživanja mistične jevrejske Kabale. Drvo života se može nadslojiti na Cvet života i savršeno su usklađeni. Drvo života je ekstrakcija iz Cveta života, ostavljajući niz kugli bez interesa.


Mustra- Drvo života Jevrejska Kabbalah - Drvo života




Na sledećoj slici pokazujemo savršeno nadslojavanje sa mustrom Geneze. Počinjete li shvatati geometrijsku lepotu simetrije, koja je uključena u svim tim simbolima i kako sve mustre evoluiraju jednostavnom progresijom iz mustre Geneze?


Drvo života nadslojeno na mustru Geneze

Drvo života je mističan simbol korišćen u Jevrejskoj ezoteričnoj Kabali. Drvo života se spominje mnogo puta u Bibliji, kao drvo uz drvo znanja Dobrog i Zla u središtu Rajskog vrta. Pradavne tradicije su smatrale te geometrijske mustre vrlo važnim, pa su se očuvale u mističnim ezoterijskim znanjima.


Torus

Torus je takođe vrlo važna geometrijska tro-dimenzionalna forma, a ovde ćemo je prikazati, jer je sastavni blok materije u novoj nauci etera u sledećem poglavlju. Najbolje se poredi sa uštipkom (prstenastog oblika) ili prstenom dima iz cigare. Evo ga:


Torus

To je kugla koja se uvija prema unutra na vrhu i dnu, kako bi se dobila rupa na sredini! Liči i na jabuku. Torus je rezultat rotiranja mustre Geneze za 360 stepeni oko središta.

Zlatna sredina

Možda je najvažnija tema svete geometrije Zlatna sredina. Zlatna sredina je vrlo specifična mera, izražena grčkim slovom Φ odnosno Fi.
Iznosi : = ½ * v5 + ½ = 1.618
Φ je kao i ¶ (Pi) iracionalan broj, što znači da se nikada ne može izračunati njegova tačna vrednost, odnosno moguće ga je samo aproksimirati.
Φ mera je izražena u Zlatnom preseku. Zlatni presek je dužina, recimo kanapa, kada se ono podeli tako, da mera dužeg dela kanapa prema celom kanapu bude jednaka meri kraćeg dela kanapa prema dužem delu kanapa. (Pročitajte to ponovo).



Kada se Φ mera primenjuje na pravougaonik, gde je B = 1, a A ima dužinu A = 1,618, pravougaonik se naziva Zlatnim pravougaonikom.



Zlatni se pravougaonik može koristiti za kreiranje spirale, Zlatne spirale.Počinjući sa jednim Zlatnim pravougaonikom, drugi se Zlatni pravougaonik može pridružiti prvom korišćenjem duže stranice pravougaonika,strane A kao kraće strane B sledećeg pravougaonika.Drugi će pravougaonik biti okomit na prvi. (druga se stranica dobija presekom okomite crte iz jednog vrha na spojnicu dva susedna vrha pravougaonika, a krivulja spirale se aproksimira četvrtinom kružnice u kvadratu nastalom deobom površine prvog zlatnog pravougaonika - op. MK). Ako se proces nastavlja, naziva se spiralizovanjem Zlatnog pravougaonika, zaobljene crte povlače se kroz uglove kvadrata, kreirajući Zlatnu spiralu. Spiralizovanje spirale Zlatne sredine se nastavlja beskonačno prema unutra i prema van, tj. postaje tako sve manja spiralizovanjem prema unutra, odnosno sve veća spiralizovanjem prema van.
Varijanta spirale Zlatne sredine je Fibonačijeva spirala. Razlika prema Zlatnoj spirali je u tome što ona ne spiralizuje beskonačno, iako počinje sa Zlatnim pravougaonikom sa jednom stranicom dužine 1, a drugom dužine Φ. Postupno, kako spiralizuje Fibonači spirala, prema van neće biti nikakve uočljive razlike sa spiralom Zlatne sredine. Fibonači spirala je utemeljena na progresiji Fibonačijevog niza.


Spirala Zlatne sredine

Fibonačijev niz

Leonardo Fibonacci (1175 AD), veliki matematičar Srednjeg veka, je otkrio taj niz proučavanjem prirode. Proučavao je rast populacije zečeva i rast lišća i latica, te je tako u tome otkrio dobro definisani matematički niz..
To je Fibonačijevi niz:
1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144, itd.
Svaki je broj u nizu zbir dva prethodna broja, počevši sa brojem 1 kao korenom niza. Fibonačijev niz napreduje prema Zlatnoj sredini, ako delimo dva susedna broja u nizu.
1/1 = 1
2/1 = 2.0
3/2 = 1.5
5/3 = 1.667
8/5 = 1.60
.
144/89 = 1.618
Fibonačijevi niz propagira prema Fi (Φ) no nikada ga ne može dostići, jer je taj broj iracionalan ili transcendentan.
Fibonači spirale i presek Zlatne sredine se pojavljuju svugde u svemiru. Spirala je prirodna forma toka vode, kada izlazi iz cevi. To je i prirodna forma toka vazduha u tornadu i vihoru. Sledi drugi predivan primer Fibonačijeve spirale u prirodi, to je oklop Nutilus-a. I svaka knjiga o svetoj geometriji sadrži jedan:


Nautilus schelp

Razmera Zlatne sredine se nalazi svugde po ljudskom telu, u razmeri između kosti, dužina vaših ruku i nogu. Zlatna sredina je takođe razmera udaljenosti od pupka do palca i udaljenosti od pupka do vrha glave. Leonardo Da Vinči je predivno sakrio te razmere Zlatne sredine u svojim slikama:


Michelangelo i Φ razmera u ljudskoj ruci


Muzika

Grčki filozof Pitagora je otkrio predivnu matematičku relaciju između harmoničnih nota u muzici. Uočio je kako se pritiskanjem strune na različitim pozicijama vrata na gudačkim instrumentima poput gitare kreiraju harmonični zvuci. Neke su note zvučale bolje od drugih. Svakim pritiskom strune se ona deli na dve različite dužine, pa je razmere tih dužina merio Pitagora. Označio je sve razmere koje su zajedno zvučale harmonično. Tim je načinom pronašao sledeće razmere:
1:1 (otvorena žica)
1:2 (pritisnuta žica na 1/3 dužine)
3:2 , 5:3, 13:8, 21:13, 34:21
Ono što je Pitagora otkrio je nazvano diatonskom muzičkom skalom, po činjenici kako se struna/žica delila na dve dužine (Dia = dva).
Ovi razmere odgovaraju frekvencijama nota proizvedenim belim tipkama klavira, kada je podešen na diatonsku lestvicu. Nakon 7. note, ponavlja se lestvica, stim što je 8. nota dvostruke frekvencije prve note! Sledećih 7 nota belih tipki klavira slede tačno iste razmere!
Možda ste već primetili, kako su muzičke razmere,koje je otkrio Pitagora iste razmereiz Fibonačijevog niza! Jednostavno uzmite jedan broj iz Fibonačijevogi niza i onaj sledeći, pa ćete imati muzičku razmeru koju je pronašao Pitagora.
Fibonačijevi niz je niz koji daje predivne harmonije u glazbi. Diatonska skala nije jedina muzička skala; postoje mnoge, u stvari ni jedan klavir nije danas prilagođen na diatonsku skalu. Ali principijelna razmera između harmonija u muzici i matematička progresija u Fibonačijevom nizu je stvarna.
Zamislimo kako imamo klavir, podešen po diatonskoj lestvici sa produženom klavijaturom za osiguravanje tipkama 49 oktava! To bi bio strašan klavir i zasigurno ne bi stao u stambeni prostor!
No pretpostavimo ipak mogućnost sviranja na tom klaviru. Kada sviramo note u dve najviše oktave, krajnje desne tipke, one bi odgovarale frekvencijama boja svetla!
Postoji sedam tipki najviše octave, koje daju frekvencije 7 primarnih boja spektra svetlosti, 7 duginih boja!
Dakle, Fibonačijev niz, ne samo što definiše razmere harmonija zvuka, već takođe definiše u elektromagnetnom spektru svetla, 7 boja duge!


Muzika i boja, isti harmonična razmera


Danas znamo, kako su mnogi kompozitori kao Beethoven, Mozart, Chopen, Bartók, Schubert i Debussy namerno koristili Fibonačijev niz i razmeru Zlatne sredine i to ne samo u notama, već i u samoj kompoziciji. Na primer, Beethoven je koristio Zlatnu sredinu u svojoj poznatoj Petoj. Njegov poznati uvodni moto se ne pojavljuje, samo u prvom i zadnjem taktu simfonije, već i u taktu koji predstavlja egzaktnu tačku Zlatne sredine svoje simfonije! Bela Bartok je namerno koristio i Zlatnu sredinu i Fibonačijev niz u svojim kompozicijama, koristeći mere 5, 8, 13, 21, 34, 55 i 89 za uvođenje novih instrumenata, kao što su violine, čela, udaraljke itd. Pitanje je zašto su ti kompozitori, dodavali svetu geometriju u svoju muziku. Možda nisu bili samo poznati muzičari več i Slobodni masoni?

Kvadratura kruga



Klasični matematički problem, koji datira još od Platona, naziva se 'kvadratura kruga'. U zadnje tri hiljade godina matematičari su pokušavali pronaći rešenje za konstruisanje kruga i kvadrata, koji bi imali isti opseg, korišteći se samo parom šestara i uglomera pod 90s. 1882.g.je Laindemann dokazao, kako nema rešenja tom problemu. Kako je njegov dokaz prilično kompleksan, pokazaćemo jednostavnim terminima zašto se krug ne može kvadrirati. Opseg kruga sa radijusom jedan je 2 ¶, a ¶ (Pi) je iracionalan broj (transcendentalan broj, ¶ koji se ne može izmeriti, već samo može aproksimirati). No ako se Pi ne može izmeriti, a to znači, kako se ni opseg kruga ne može izmeriti! Međutim, opseg kvadrata je realni broj, jer je jednak četverostrukoj dužini stranice kvadrata, dakle opet realni broj, koji se može izmeriti. Zato opseg i kruga i kvadrata ne mogu nikada biti jednaki u matematičkom smislu; međutim, mogu biti beskonačno blizu.

Vitruvijski čovek


Leonardo Da Vinči - Vitruvijski čovek

Evo jednog interesantnog crteža Leonardo Da Vinčija. Ono što pokazuje ta skica je, kako ljudsko telo 'kvadrira krug'. Kada čovek raširi ruke i drži ih vodoravno, ljudsko telo se savršeno uklapa u kvadrat.
Sa druge strane, kada se rašire noge i podignu raširene ruke, na skici se ljudsko telo može savršeno obuhvatiti krugom. Opseg kvadrata ‘je jednak' onom kruga.
Mnogo je napisano samo o tom crtežu, koji sadrži mnogo skrivene svete geometrije. Nećemo ovde detaljisati, no želim samo pokazati neke zadivljujuće stvari. Pradavna mudrost, hermetička tradicija nam govori, kako se ljudsko telo može smatrati planom svemira pomoću svih razmera, koje je moguće pronaći u telu. To bi stvarno moglo biti istina. Pogledajmo sledeću sliku:



To je ista slika kao prethodna, samo su u njoj dodate dve kružnice. Najveći crveni krug se savršeno uklapa, kao upisan u kvadrat. Manji crveni krug je centriran između vanjskog kruga i unutarnjeg crvenog kruga, te tangencionalno dodiruje oba.
Na naše veliko iznenađenje, gornji crveni krug predstavlja Mesec, a donji crveni krug predstavlja Zemlju! U matematičkim pojmovima: razmera promera manjeg crvenog kruga, prema promeru većeg crvenog kruga r/R jednaka je razmeri promera Meseca i promera Zemlje! Dokažimo to: (3)
Radijus meseca: r
Radijus Zemlje: R
Strana kvadrata je: 2R
Opseg kvadrata je: 8 R
Radijus vanjskog kruga je: r + R
Opseg vanjskog kruga je: 2¶ ( r + R )
Sada 'kvadriranje kruga' čini opseg kvadrata jednakim krugu:
8 R = 2 ¶ ( r + R ) ↔
8 R - 2 ¶ R = 2¶ r ↔
R (8 – 2 ¶) = 2¶ r ↔
r / R = (8 – 2¶) / 2¶ = (4 – ¶) / ¶ ↔
Radijus Zemlje = 6.370.973 m
Radijus Meseca = 1.738.000 m
Razmera Mesec prema Zemlje = r / R = 0,27279977
r / R = (4 – ¶) / ¶ = 0,273239544 (¶ = 3.14159265)
Quod Erat Demonstrandum!

Postoji drugi misteriozni odnos, koga se može otkriti u crtežu Leonarda Da Vinčija. Velika piramida na platou Giza u Egiptu, nazvana po faraonu koji je navodno u njoj sahranjen, imenom Khufu (Keops na grčkom), sadrži savršen geometrijski odnos prema kvadriranju kruga i Vitruvijskog čoveka, kako je to prikazao Leonardo Da Vinči!
Pogledajte sledeću sliku:


Velika piramida kod Gize u odnosu na Vitruvijskog čoveka


Trougao u slici je egzaktna geometrijska proporcija Velike piramide sa Giza platoa kraj Kaira, Egipat. Ugao između osnovice i vrha piramide je tačno 51 stepen i 51 sekunda. (51o, 51'). (4)
Velika piramida, a u stvari i kompletan izgled platoa, sa svim svojim piramidama, svetim hramovima i sfingama sadrži mnogo skrivene geometrije, što ćemo kasnije razotkriti u ovoj knjizi. Ovde želim samo ukazati, kako su Egipčani bili svesni izražajnosti svete geometrije i načina njenog odnosa sa svemirom, kako to Giza plato i posebno Velika piramida dokazuju.

Neka bude svetlost

Dok smo objašnjavali mustru geneze svete geometrije, spomenuli smo, kako je drugog dana stvaranja Bog kreirao Vesica Pisces, te kako je Vesica Pisces geometrija svetlosne čestice, fotona. Biblija spominje kreaciju drugog dana, kao kreaciju svetla. Usput, jeste li primetili kako Vesica Pisces ima oblik oka?
Buckminster Fuller, koji je učinio mnogo za temelje obnavljanja svete geometrije, je otrkio kako bi geometrija fotona morala biti dva tetrahedrona spojena preko zajedničke plohe (lica).
Geometrijski oblik dvostrukog tetrahedrona je pak savršeno obuhvaćen sa Vesica Pisces, pri čemu vrhovi tetrahedrona jedva dodiruju lice Vesice Pisces. To je potvrdio Drunvalo Melchizedek, drugi arhitekt svete geometrije! (5)
Tetrahedron je i skrivena geometrija u elektromagnetnim talasima (talasne forme samog svetla). Električna i magnetna polja su međusobno okomita, a moguće je povući poveznicu električnog i magnetnog polja, koja tačno sledi po tetrahedronu!
Tom Bearden, pronalazač MEG mašine ima dokaz, kako je James Clerk Maxwell morao to znati, no Oliver Heaviside je uklonio to znanje skrivenog tetrahedrona u pojednostavljenoj verziji elektrodinamike. (6)

Notre-Dame de Chartres

Znanje svete geometrije je očuvano u arhitekturi crkava i katedrala širom Europe. Katedrala Chartres-a je poznata po svojoj svetoj geometriji, korišćenoj u njenom dizajnu. Sveta geometrija se može naći na primer u izgledu temelja i obojenim staklenim prozorima, koji sadrže Φ razmeru.


Zapadna prozorska rozeta Katedrale u Chartes-u i tlocrt temelja


U gotičkoj lađi katedrale, nalazimo lavirint na podu, napravljen od belog kamena i postavljenog unutar tamnog mermera. Lavirint ima skoro tačno jednu desetinu dužine interijera katedrale i koristi se kao centralna tačka, fokus cele geometrijske konstrukcije katedrale.
Očigledno je dizajner smatrao to vrlo važnim. Razmera lavirinta tačno je iste dimenzije kao rozeta zapadnog prozora prikazanog na ranijoj slici. U isto vreme udaljenost od centra rozete, zapadnog prozora, do poda je ista kao i udaljenost od centra lavirinta, do zapadnog portalnog zida katedrale. Drugim rečima, rozeta zapadnog prozora i lavirint čine savršeni istostranični trougao.


Lavirint na podu lađe

Lično sam posetio katedralu u Chartres-u nekoliko puta. Tokom zadnje posete, u leto 2004. uočio sam mladi par, dečaka i devojku. Devojka je klečala u centru lavirinta i meditirala, visoko podginutih ruku u vazduh. Dečak je sedeo uz nju. Paru uopšte nije smetalo mnoštvo koje je prolazilo, iako su oni privlačili veliku pažnju! Zaintrigiralo me.
Očigledno je par znao nešto više o svetosti lavirinta, pa su odabrali tu tačku za svoju meditaciju. Šta je to moglo značiti?
Ako se ležerno krećemo kroz lavirint, moramo stalno alternirati u skretanju levo i desno. U isto vreme okrećemo se prema unutra i prema van, sve dok ne uđemo u centar. Prema Daniel Winter-u, čiju ćemo fiziku proučavati u sledećem poglavlju, lavirint je dvo-dimenzionalna simbolička projekcija Φ spirale koja stvara torus. Za torus se pretpostavlja u njegovoj fizici etera, da je sastavni blok materije i atoma. Lavirint je prema Winter-u simbolička projekcija savijanja i okretanja Φ spirale svetla tokom centriranja u jezgru atoma.
Katedrala u Chartres-u potajno sadrži znanje svete geometrije; međutim trebalo je mnogo vremena za to otkriće. Sveta se geometrija koristila u mnogim katedralama i crkvama po Francuskoj, kao što su one u gradovima Reims, Sens, Arras, Amiens, St. Quentin, Bayeux i Toulouse, ako želimo nabrojiti neke od njih. Sve one sadrže lavirinte slične onom u Chartres-u. Lavirint je očito bio vrlo važan.
Francuska je dom merovingian-ske dinastije kraljeva, koja je, kako se verovalo, po krvi bila potomak Isusa Hrista. Mnogi autori tvrde danas, kako je Isus imao decu sa Marijom Magdalenom i kako je Katolička crkva držala tu činjenicu u tajnosti vekovima. Ideja je jako pobudila javnu svesnost sa knjigom Dan Brown-a 'Da Vinčijev kod' u leto 2004. Potomci Isusa su krvna linija Svetog Grala. Tragovi te krvne linije vode u Rennes Les Chateaux u Francuskoj i Roswell Kapelicu u Britaniji, domovini viteza Templara i Kralja Artura. Ta se tajna venčanja Isusa i Marije Magdalene i njihovog potomstva pažljivo čuvala u tajnim društvima.
Danas se veruje, kako su ta tajna društva, takođe očuvala naučno i Gnostičko znanje, koje je moguće pratiti unazad do mitološke Atlantide. Atlantidsko znanje je verojatno prenošeno najpre na Egipćane, pa onda na grčku hermetičku tradiciju. U moderna vremena istorije,to je znanje očuvano u tajnim krugovima Slobodnih masona, koji su egzistirali vekovima. Leonardo Da Vinči je bio član takvog kruga, što mu je omogućilo pristup nauci svete geometrije, posebno znaćenju, koje je imala Zlatna sredina, korišćena u mnogim vrstama umetnosti moderne istorije,od slika Leonarda Da Vinčija do arhitekture crkava i katedrala, te u muzici kao što je Peta Beethovenova simfonija. (7)

Rekapitulacija

Ovo poglavlje je bila lekcija iz svete geometrije. Ne bi je uveo u ovu knjigu, da ne igra tako značajnu ulogu u novoj fizici koja se razotkriva. Nauka je otkrivanje geometrijskih i fraktalnih mustri u našem fizičkom svemiru, gravitacijskim i elektromagnetnim energetskim poljima Zemlje, strukturi atoma, te energetskim poljima ljudskog tela, a opisanih u svetoj geometriji.

U poglavlju 3. smo pokazali, kako je netačna davna sugestija Renes Dekarta o striktnom razdvajanju fizičke i mentalne dimenzije. Ljudski je um moćan, pa postoji i moć uma nad materijom. Kvantni fizičar Amit Goswami sugeriše, kako je svest primordijalna, te, kako je iz nje kreiran fizički prostor.
U poglavlju 4. smo diskutovali polje nulte tačke, koga je otkrila kvantna nauka. Polje nulte tačke je beskrajno neiscrpno energetsko polje,koje je prisutno svugde u svemiru. Sugerišemo, kako bi energija nulte tačke, mogla biti duhovna energija, potrebna za održavanje tvrdnje Amit Goswami-ja.
U ovom smo poglavlju proučavali svetu geometriju pradavne nauke, koju ponovo otkrivaju savremeni naučnici.
U sledećem poglavlju ćemo koristiti svetu geometriju, polja nulte tačke i naše shvatanje svesti, kako bi pokazali ,na koji način naučnici danas sve to asimiliraju u novi model fizike, teoriju svega, koja objašnjava i fizički i mentalni domen. Videćemo kako savremena nauka ponovo otkriva ono što je Platon sugerisao pre 2350 godina: svet atoma je konstruisan iz Platonovih krutina (formi) uz otkriće važnosti Zlatne sredine u talasnim oblicima.